Moram da kažem2018-07-17T11:05:17+02:00

Otišla je kada je bila najsrećnija

„Ono što je mene kao čoveka i osobu najviše pogodilo da je majka Snežana nakon ubistva Ivane i potvrdila da joj nikad nije bila “prava” majka time što nije želela da vidi upokojenu Ivanu…. nije želeo da je vidi ni njen brat Nikola, a o bebi je i suvišno da bilo šta i kažem. Kao da su tuđe… kao da nisu njihove.. kao da su đubre! Ovo im nikada ni Ivana ni Vera a ni ja nećemo oprostiti.“

Moja ubijena žena Ivana je bila jedna pravedna i divna osoba, iskrena i ni malo zavidna. Mogu da kazem da me je mnogo toga učila o stavovima, sada shvatam  koliko sam bio loš učenik i bojim se da neću imati snage da bar i malo budem kao ona.

U zivotu  smo imali i uspona i padova.

Sećam se perioda kada smo živeli sa njenim roditeljima i bratom.

Ivana je mnogo volela svoju porodicu! Sve ih je volela jednako i uvek ih je branila i štitila i nije dozvoljavala da se za njih nešto loše kaže. Od svih ukućana posebno je volela svoga oca Sibina, i on to zna. Otac Sibin je i najviše razočaravao.. ali koliko god puta bi je razočarao ona mu je iznova opraštala i sa punim poverenjem i snagom nastavljala da mu veruje iznova i iznova. Kao i u svakoj prosečnoj srpskoj porodici stvari nisu bile baš sjajne. Govorio sam Ivani da treba da se odselimo od njenih roditelja i da živimo svoj život. U kući u kojoj smo živeli nije bilo puno mesta. Kuća ima 4 sprata. na prva 2 sprata živi njen stric sa porodicom, a na druga 2 sprata smo živeli mi (Ivana, njena majka, otac, brat i ja).

Svi smo živeli na jednom spratu jer na potkrovlju nije bilo uslova za život, bilo je potrebno investirati i srediti ga. Kao i svakom mladm bračnom paru pa tako i nama bio je potreban prostor za miran i skladan brak. Ničim izazvani njeni roditelji obećavali su da će nam obezbediti prostor za život. S obzirom na to da je potkrovlje obećano njihovom sinu Nikoli, sprat na kome smo svi živeli obećan je Ivani. Pošto je u potkrovlje bilo potrebno veliko ulaganje Nikolino preseljenje se odlagalo od proleća do proleća. Svaki put kada je bilo potegnuto stambeno pitanje obećavano je da će se krenuti sa radovima na proleće. Ne znam ko je od nas više priželjkivao da to proleće dođe. Otac i majka su joj govorili da će za sebe adaptirati garažu (što je i delovalo izvodljivo uz odgovarajuću investiciju) i da će nam tako obezbediti životni prostor. Kako su proleća prolazila sve sam im manje verovao i počeo sam da nagovaram Ivanu da se preselimo i da počnemo da gradimo svoju budućnost.

U međuvremenu su se dešavale svakakve porodične situacije.

Ivana je počela da uviđa da to “proleće” nikada neće doći i to je počelo da je čini jako nervoznom i nesrećnom, ali i pored svega toga ona je pronalazila snage u sebi da veruje svome ocu. U njenim očima on je bio figura koja je mogla da je zaštiti od svega na svetu. Međutim kako je vreme prolazilo počela je da uviđa da njen otac samo priča priče koje bi ona “htela” da čuje. Sa svakom novom pričom bila je unapred razočarana, jer je znala da od toga nema ništa – kao što nije ni bilo.

Što se tiče njene majke, mogu da kažem da Ivana nikada nije imala majku. Ne sporim emocije ali njena majka je imala isključivo samo jedno ALFA dete, a to je Nikola. Ugađalo se sve njemu a Ivana je bila ta koja je morala, želela ona to ili ne, da se prilagodi svim situacijama.

Zbog mira u kući nismo previše potencirali ponašanje njenih roditelja koji su više naklonjeni sinu.

Ivana je bila doktor stomatolog i bila je najobrazovanija, a mogu slobodno da kažem i najpametnija osoba u toj kući. Svi znamo koliko je težak posao stomatologa tj. koliko je teško zaposliti se u struci pa je tako Ivana volontirala preko socijalnog programa za skoro nikakve pare (oko 10.000rsd mesečno ).

Njen brat Nikola je uvek omalovažavao njenu doktorsku diplomu, što je jako vređalo, sa pričom kako ona sa fakultetom nema posla a on sa tri razreda srednje škole ima duplo veću platu i stalan posao.

Kada bi trebale da se rešavaju neka kućna pitanja na svaku Ivaninu reč njne brat Nikola bi je provocirao – “ma šta ti znaš”, a njeni roditelji su prećutno bili na njegovoj strani. Nikola je inače nasilan ali samo u krugu porodice, vrlo cesto kad popije hoće da zavodi red po kuci.

Secam se…

Jednom prilikom (od niza više situacija koje su se dešavale) naleteo je da udari Ivanu. Samo je upao u sobu i pravo na nju. Kada sam shvatio šta se dešava, kakve su mu namere prišao sam i uhvatio ga za ručice i od tada se više nije usudio da podigne ruku na Ivanu ali nasilnicko ponašanje i uvredljive reči nikada nisu stale prema njegovoj porodici pa i prema Ivani. U sobi u kojoj smo boravili ja i Ivana ima jedna rupa na vratima koju je Nikola napravio pesnicom u izlivu njegovih bolesno-nasilničkih emocija.

“Brat” Nikola nije u životu nikada ništa poklonio Ivani, ni u jednoj situaciji.

Ivanin otac je osnovao “udruzenje akcijaša”. To je neka kancelarija gde su se okupljali ljudi koji su bili nekada davno na radnim akcijama. Njen otac je počeo da dolazi u alkoholisanom stanju kući više nego uobičajno. S obzirom da je u invalidskoj penziji, jer je bolestan covek, Ivana se stresirala zbog toga što pije jer alkohol ne utiče dobro na njegovu bolest. To udruženje koje verovatno i dan danas postoji a čiji je on predsednik (osnivač) je služilo kao sklonište za ljude koji su bežali od svakodnevnih obaveza i tamo se alkoholisali – to je lično moje viđenje.

Kada je došlo vreme da se moja duša i ja dogovaramo za svadbu, pošto smo znali finansijsku situaciju njenih roditelja, mi smo došli na ideju da napravimo malu i skromnu svadbu sa nama najbližim ljudima, koju bi nas dvoje sami finansirali. Kada smo tu ideju (želju) rekli njenim roditeljima oni su insistirali na tome da svadba mora da bude velika i gospodska iako su znali da ne mogu finansijski to da iznesu. Bilo kako bilo kad je svadba prošla Sibin je sutra dan tražio novac koji smo dobili na svadbi da pokrije troškove svojih gostiju. Nije nam bilo pravo ali smo bili primorani da damo Sibinu novac uz obećanje da će nam vratiti u najkraćem roku u narednih 4 do 6 meseci sto duša moja nije doživela.

Stvari su se komplikovale a vreme je išlo. Mi (kada kažem MI mislim na Ivanu i mene) pokrećemo stambeno pitanje… hoće li se Nikola ikad preseliti na potkrovlje?, hocemo li mi imati prostora za život? jer je prošlo nekoliko proleća. Nas dvoje predlažemo da opremimo potkrovlje o našem trošku i da se preselimo a da Nikoli ostane taj sprat, jer uviđamo da je Nikola nesposoban da ikada bilo šta napravi. Međutim Ivana dobija od svog brata otvoreni odgovor kako ona nema ništa u toj kući i kako je sve njegovo i nema šta ona tu da traži… što je i najgore, na takvu izjavu njeni roditelji ćute i prećutno podržavaju Nikolu a iza leđa Nikoli pričaju Ivani kako će u najskorijem roku “doći proleće”. Mi shvatamo da je “proleće” nedostižno. Dešavalo se još dosta toga…

Ivanin otac u međuvremenu staje na “ludi kamen”, DA, zaljubljuje se u ženu iz Makedonije. Moja Ivana je to psihički teško podnela. Njen otac počinje da “luduje” tako što ide i putuje na žurke dok mu je žena kući. Dolazi kući u alkoholisanom stanju kasno posle ponoći i maltretira svoju ženu. Nikola je uvek zavučen u svojoj sobi i ne izlazi dok traje svadja, dok se Ivana “otvoreno” raspravlja  sa Sibinom. Rećiću samo za jednu situaciju koja nije bila uopšte prijatna. Dok traje svađa (urlanje) između Sibina i njegove žene u dnevnoj sobi, oko sat vremena, Sibin počinje da lomi tanjire i nameštaj da treska.  Ohhh samo da je neko mogao da vidi kako se Ivana tresla kao prut i kako je to dusa moja preživljavala. U jednom trenutku svađa kulminira, Snežana istrčava iz dnevne sobe i beži kod Ivane i mene. Za Snežanom trči Sibin, a Snežana se krije iza mojih leđa da je Sibin ne udari. Ja se namerno postavljam ispred Sibina štiteći Snežanu iza mene a Sibin mi se dere da se sklonim međutim meni ne pada napamet a drzim ruke čvrsto dole u predelu mojih bokova da ga slučajno ne udarim. Ohhh da je samo nekao mogao da vidi moju Ivanu kako se sa moje desne strane tresla, plakala i paničila… jaoo da je samo neko to mogao da vidi, da vidi moju jadnu dušu kako se sekirala. Ubrzo posle tog verbalnog i u svakom smislu napada od strane Sibina na Snežanu, Snežana pada u krevet i počinje da se guši. Sibin je video da je preterao i povlači se u dnevnu sobu ali Snežana ostaje na krevetu u mukama i gušenju jer je dobila napad panike. Ivana pokušava da je smiri ali i sama se trese i plače. A zbog velikog bola koji Ivana oseća  zbog strešne situacije plačem i ja i neznam sta da radim. Snežanu smo nekako smirili i bila je danima ne pomična u krevetu. Ja sam Ivanu smirivao 3 dana, svakodnevno je plakala… plakala je zbog svega.

Video sam da se stvari neće smiriti i počeo sam ponovo da nagovaram Ivanu da se selimo. Kada je proslo par nedelja Ivana je svojim roditeljima rekla kako mi planiramo da odemo. Sećam se kao danas da je bilo, kako su njeni roditelji rekli da od toga nema ništa i da ćemo od proleća rešiti stambeno pitanje. A njena majka je rekla da nam ne pada napamet da se selimo jer ŠTA ĆE REĆI LJUDI, KOMŠIJE??!!

Ivanina odlučnost za selidbu je opet opala, jer je dobila obećanje od roditelja da će od proleća sve da se reši. Bio sam besan.

Ubrzo posle toga, mislim da nije prošlo ni 2 meseca stvari su se baš pogoršale!

Sibin pravi žurku tako što sa svojim prijateljima dolazi iz prostorija udruženja (verovatno je tamo bilo neko slavlje) i nastavlja sa pajtašima žurku u kući. Snežana nije smela niti pomišljala da se suprostavi svome mužu iako je možda znala da te žurke nisu u redu. Ivana vidno nervozna jer u kući ne može da se spava (bilo je oko 2h posle ponoći) odlazi u dnevnu sobu i kroz plač viče alkoholisanom ocu kako je ovo kuća i kako treba da ima neki kućni red i vraća se u sobu. Ubrzo posle toga Sibin i Snežana dolaze u hodnik, ispred naše sobe, i Sibin objašnjava Ivani kako ga ona bruka pred svetom! A Snežana se slaže sa Sibinom i kaže kako je Ivana nenormalna osoba i ŠTA CE LJUDI DA KAŽU zbog njenog ponašanja. Ivana se povlači u sobu i sve vreme plače, a Sibin i Snežana se vraćaju na žurku i nastavljaju sa kartanjem, alkoholom, smejanjem…. Posle nekih 5 minuta Ivana odlazi opet kod njih i ja sam znao da će sada biti nešto loše i spremio sam se na sve. Ivana odlazi u dnevnu sobu i počinje da viče “Sibine da li ste vi normalni!” Ubrzanim korakom Ivana beži iz dnevne sobe ali nju Sibin stiže u hodnik a za njim ide i Snežana i počinju da urlaju na Ivanu. Kap je prelila čašu kada je Snežana digla ruku na Ivanu – umešao sam se ja! Munjevito sam stao ispred Ivane i rekao “Nemoj da Vam je palo napamet da je pipnete! pobiću Vas!” U svoj toj situaciji Ivana se je tresla kao prut i plakala a ja nisam bio baš priseban, mogao sam svasta loše da uradim – ali Bog me čuvao pa nisam. Sibin i Snežana su zanemeli ispred mene. Ja sam se okrenuo Ivani, pokušao da je zagrlim i odvedem u sobu. U tom trenutku je Snežana rekla da mi ne možemo tako da se ponašamo i da tražimo stan, da se selimo iz kuće. Sve je to podržao i Sibin. To je bila situacija preko koje nisam mogao da pređem. Odmah sam rekao Ivani “SELIMO SE! Ako nećes sa monom ti ostani sa mamom i tatom a ja idem!”. Danima je odnos u kuci bio užasan…. Danima i noćima je Ivana plakala u sobi i nekako sam je umiravao… Njen otac nije imao hrabrosti da je pogleda u oči i da joj kaže neke stvari pa je kontaktirao Ivanu preko facebooka i izvinjavao se od neba do zemlje. Dok je ivana čitala te poruke, nikada neću zaboraviti, gušila se u suzama. (za sve to imam dokaze, i ako ovaj beskičmenjak nešto bude opovrgnuo od ovoga PODELIĆU FACEBOOK PORUKE JAVNO DA SVI VIDE). Posle nekoliko dana Sibin i Snežana su došli u sobu da se meni izvinjavaju. Izvinjavali su mi se i klečali ispred mene a mene je Ivana značajno gledala. Rekao sam da je sve u redu ali da se mi ipak selimo. Njena majka je plakala i ponavljala frazu “šta će da kažu komšije??!!”

Ivana je mogla da nađe podršku u njenoj porodici ali sve je to bilo lažno jer se cela njena porodica skriva iza neistina i laži! Jedinu iskrenu podršku je imala kod mene!

Nakon gore navedenih stvari koje su se desile mi smo se odselili narednog meseca u proleće. Bilo nam je prelepo. Ivana je i dalje imala problema sa roditeljima… tačnije sa ocem. Sibin je često od nje tražio pare…

ISTERALI SU SVOJU ĆERKU IZ KUĆE I NISU SE OKANULI NJE u smislu da joj odmažu. Sećam se da je njena majka Snežana rekla kako ćemo da se vratimo kući u nepunih 2 meseca jer će oni sve da srede… meni je bilo smešno i znao sam… da se to nikad neće dogoditi.

S tim što je tražio od Ivane s vremena na vreme novac, pored tog problema, zadavao joj je i druge muke… bio je velikim delom vremena pijan i ona nije spavala noćima i sekirala se danima zbog toga. Zvala bi ga često telefonom i držala mu predavanja o tome i on bi dolazio nekad pijan nekad trezan i davao obećanja (naročito je oećavao kada mu se zdravstveno stanje pogoršavalo) da neće da pije ali naravno NI JEDNO OBEĆANJE NIJE ISPUNIO.

Karakterna osobina Sibina je da se uvek slaže sa nečijom pričom a istina je …. tamo negde. Hocu da kažem da priča jednu priču kod jednog čoveka danas a sutra sasvim drugu priču kod drugog čoveka. U tu njegovu manipulaciju je bila uvučena i Ivana. Za mnoge stvari je lagao i manipulisao njome. Takođe je tu karakternu osobinu nasledio i sin Nikola.

S obzirom da je njen nečastan otac Sibin non-stop svesno ili nesvesno zadavao glavobolje Ivani ja sam joj puno puta prebacivao… prebacivao sam joj za novac sa svadbe i još mnogo mnogo sitnica i činio je još nervoznijom u nekim momentima jer sam i sam bio nervozan. OHH kako se sada kajem!!!

Njena porodica, otac Sibin i majak Snežana i njen brat Nikola, verovali ili ne, joj apsolutno ništa nisu poklonili za svadbu!!! Njen brat Nikola bi znao da kaže kako je to bila prelepa svadba i da se mnogo lepo proveo a ja bi znao posle da prebacim Ivani “pa zašto da se i ne provede kad ga ništa nije ni koštalo!”     SRAMOTE!!!

Od kada smo se odvojili od njenih, primetio sam da je Ivana počela da razmišlja svojom glavom i počela je da uviđa neke stvari. Posle izvesnog vremena osetila je da smo samim preseljenjem skinuli breme sa naših ledja…. rekao sam joj: ”Ivana, sada gradimo našu budućnost i ne treba da nas interesuje ni kuća tvojih roditelja ni pare koje smo im dali, jer ti i ja  idemo napred i ne gledamo više nazad”.

Ubrzo nakon toga smo zatrudneli i bili najsrećniji na svetu.

Ostatak priče nadalje znate. “Doktori” ubice su ubile moju porodicu.

Ono što je mene kao čoveka i osobu najviše pogodilo da je majka Snežana nakon ubistva Ivane i potvrdila da joj nikad nije bila “prava” majka time što nije želela da vidi upokojenu Ivanu…. nije želeo da je vidi ni njen brat Nikola, a o bebi je i suvišno da bilo šta i kažem. Kao da su tuđe… kao da nisu njihove.. kao da su đubre! Ovo im nikada ni Ivana ni Vera a ni ja nećemo oprostiti.

Moja ubijena duša Ivana je često govorila svojoj majci u nekim situacijama u kojim sam i SAM bio pristutan: “Kako možeš to? Zašto nisi pravična majka?” “Nikada mi nije bila majka, moja majka je bila pokojna nana.”

Sibin je već odavno pao u mojim očima… ali stvari su kulminirale kada sam ja u par navrata shvatio da Sibinu nije od prioriteta da se “doktori” ubice privedu pravdi već da mu je prioritetnije bilo to da KOLIKO ĆEMO DOBITI ODŠTETU NA SUDU!!! S obzirom da je veoma vešt manipulator on je tu njegovu nameru prikrivao, ali s druge strane ja sam živeo više godina s tim čovekom pa meni nije mogao da priča bajke jer sam ja uvek igrao otvorenih karata s njim.

Kap koja je prelila času u prekidu naše komunikacije je kada je jednog dana Sibin došao kod mene i počeo da mi priča kako je sreo nekog druga u pekari kod pijace i kako u priči sa tim drugom Sibin saznaje da su niški doktori ubili njegovo dete i da se je krivica na sudu dokazala nakon 5 godina i da je dobio odštetu 5 miliona dinara! Kada mi je to rekao ja sam počeo da se gnušam i da organski više ne podnosim ovog ljigavog čoveka. Od tada više nemamo nikakvu komunikaciju.

Po smrti moje Ivane, Sibinu i njegovoj porodici su ljudi pomagali i davali novac i o tome su pričali. Čak sam i ja video na groblju jednom prilikom slučajno bacivši pogled u tu stranu kako jedan Sibinov rođak daje Sibinu novac u roke a on odmah taj novac trpa u džep. Pribavili su veliki deo novca od tih ljudi a ono što mene najvise boli je to da ni jedan dinar nisu dali za Ivanu već su to sve potrošili na kućne potrebe i ranije dugove koje su imali.

Ivana ih ne interesuje ni u kom smislu (a nije ih ozbiljno interesovala ni za života njenog) a za bebicu, za koju ja nikada ni u jednoj situaciji nisam čuo ni da su je pomenuli možete misliti. Nikola se je u par navrata hvalio kako su prikupili dobru sumu novca od prijatelja i kako će im taj novac poslužiti za parastose (za neke parastose samo njima znanim).

Secam se… nakon šestomesečnog pomena moje ubijene porodice, sutra dan sam sreo njenog brata Nikolu. Nikola kao i uvek je počeo da mi se žali za neke životne stvari (po njemu je uvek neko drugi kriv a ne ON sam), i u tom žaljenju pomenuo je situaciju kako su njegov stric i brat od strica zauzeli celokupno dvorište tako sto su ga nekako ogradili i raširili se. Rekao je kako će da reše to pitanje i kako će tužiti strica i brata u proleće. Kada je rekao tu, za mene magicnu reč “proleće” ja ga više nisam slušao o čemu govori već sam shvatio da je u stvari to PROLEĆE njihova prividna stvarnost i nedostižna iluzija u koju žive Sibin i Nikola a možda i Snežana.

Nakon gore navedene stvari koje su se izdešavale ja sam Sibinu i Nikoli u grupi na Viber-u poslao poruku da je potrebno za navedeni period, koji sam dao u poruci, da mi vrate novac sa svadbe koji su uzeli od mene i od moje upokojene Ivane. Ništa mi nisu odgovorili a kada je rok koji sam dao istekao ja sam tužio Sibina. Uoči nedelje pojavljivanja pred sud Sibin se javlja preko njegovog advokata i kaže kako želi da isplati taj dug. Saznajem… da ga je mnogo sramota da izađe pred sud jer šta bi ljudi rekli i on želi da mimo suda isplati dug. Isplatio je dug.

Mnogo mi je teško i krivo zašto su uvek odbacivali Ivanu kao da nije njihova, zašto su manipulirali sa njom, zašto su joj radili sve te stvari koje su joj radili… zašto je nisu uvažavali, zašto je nisu cenili ni trenutka!? Zar nije mogao ovaj dug da bude isplaćen još za Ivaninog života!!?? O tugo moja oo dušo moja napaćena i svirepo ubijena!!!

S obzirom da je Sibinu od prioriteta da dobije odštetu za svoju ćerku a ne i da krivce privede pravdi on je uzeo nekog advokata kako bi bio u korak sa slučajem. U korak koji će ga, nada se, odvesti do odštete.

Svako ko poznaje dobro ovog čoveka, zna da je ljigav i beskičmen, ja ga/ih odlično poznajem i žao mi je zbog svega.